Istorija upotrebe korena sladića
Koren sladića se koristi u ishrani više od 3000 godina.
Smatra se da je prvi put uzgojen u Kini, a zatim se proširio u Japan, Koreju i druge delove Azije.
Stari Grci i Rimljani su takođe koristili ovaj koren u svojoj ishrani, a s vremenom se proširio i na druge delove sveta. U početku se koristio kao lekovita biljka, a kasnije je postao popularan sastojak u različitim slatkim jelima i dezertima.
Danas se koristi u pripremi raznih kolača, torti, pudinga i drugih poslastica.
Lekovita svojstva korena sladića
Koren sladića ima dugu istoriju upotrebe. Ovaj biljka je poznata po svom lekovitom svojstvu na disajne puteve, probavni i imunološki sistem.
Koren sladića se tradicionalno koristi u kineskoj medicini kao lek za kašalj, bronhitis i astmu. Neki istraživači su otkrili da supstance prisutne u korenu sladića, mogu pomoći u olakšavanju kašlja i smanjenju upale disajnih puteva.
Takođe se smatra da koren sladice ima lekovita svojstva na probavni sistem. Istraživanja su pokazala da supstance prisutne u korenu sladića mogu pomoći u smanjenju upale u probavnom sistemu i olakšavanju simptoma čira na želucu.
Koren sladića takođe može pomoći u jačanju imunološkog sistema. Studije su pokazale da supstance prisutne u korenu sladića mogu stimulisati proizvodnju belih krvnih stanica, koje igraju važnu ulogu u borbi protiv infekcija i bolesti.
Međutim, važno je napomenuti da se koren sladića ne sme koristiti u velikim količinama jer može uzrokovati neke nuspojave poput visokog krvnog pritiska, glavobolje i otežanog disanja. Stoga se pre upotrebe korena sladića kao lekovitog bilja, uvek treba konsultovati sa stručnjakom za biljnu medicinu ili lečnikom.